„Lajf Kouč“ je moćna monodrama u kojoj Dragan Marinković Maca secira današnje društvo s brutalnom iskrenošću i humorom koji boli. Predstava razotkriva svet u kom su moral, poštenje i ljubav postali relikti prošlosti.
Maca kroz lucidne monologe vodi publiku od smeha do tišine, od ironije do samopreispitivanja.
Predstava razotkriva apsurd civilizacije koja je zaboravila razgovarati, voleti i saosećati. Maca nas podseća da smo izgubili smisao života u jurnjavi za stvarima koje ne trebamo, dok zanemarujemo ljude koje volimo.
„Lajf Kouč“ je gorki smeh i topla suza u istoj rečenici. Ona je dijagnoza našeg vremena ali i poziv na buđenje.
Pred nama stoji čovek koji više nema potrebu da se dokazuje već da progovori. On ne nudi rešenja nego ogledalo,a u tom ogledalu – svi mi.
Smeh koji se pretvara u stid. Suza koja oslobađa. To je predstava koja se ne gleda samo očima već i dušom.
Da li je psovka postala oružje istine, a humor način preživljavanja?
„Lajf Kouč“ nije predstava koja miluje... Ona udara, provocira, razbija… Ali u svakom udarcu krije se nada da još uvek možemo biti bolji. Publika izlazi sa smehom ali i s knedlom u grlu… Jer iza svake šale stoji pitanje: dokle ćemo još trpeti ovaj cirkus koji zovemo život?
Glas
...
show more
„Lajf Kouč“ je moćna monodrama u kojoj Dragan Marinković Maca secira današnje društvo s brutalnom iskrenošću i humorom koji boli. Predstava razotkriva svet u kom su moral, poštenje i ljubav postali relikti prošlosti.
Maca kroz lucidne monologe vodi publiku od smeha do tišine, od ironije do samopreispitivanja.
Predstava razotkriva apsurd civilizacije koja je zaboravila razgovarati, voleti i saosećati. Maca nas podseća da smo izgubili smisao života u jurnjavi za stvarima koje ne trebamo, dok zanemarujemo ljude koje volimo.
„Lajf Kouč“ je gorki smeh i topla suza u istoj rečenici. Ona je dijagnoza našeg vremena ali i poziv na buđenje.
Pred nama stoji čovek koji više nema potrebu da se dokazuje već da progovori. On ne nudi rešenja nego ogledalo,a u tom ogledalu – svi mi.
Smeh koji se pretvara u stid. Suza koja oslobađa. To je predstava koja se ne gleda samo očima već i dušom.
Da li je psovka postala oružje istine, a humor način preživljavanja?
„Lajf Kouč“ nije predstava koja miluje... Ona udara, provocira, razbija… Ali u svakom udarcu krije se nada da još uvek možemo biti bolji. Publika izlazi sa smehom ali i s knedlom u grlu… Jer iza svake šale stoji pitanje: dokle ćemo još trpeti ovaj cirkus koji zovemo život?
Glas glumca je glas generacija koje su umorne od laži, površnosti i brzine. Njegova reč reže ali i leči. Predstava nije propoved, ona je moderna filozofska molitva.
Na kraju, Maca ostaje sam pred publikom – bez maske, bez laži, bez poziranja.
I to je njegova najveća hrabrost.
„Lajf Kouč“ je više od predstave. To je podsetnik da je biti čovek najveća umetnost.
show less
